
У магловита недељна јутра се питам
смисао тражим... чему све ово.
недељом људи иду на гробља
на црном мермеру из младости слика
славимо смрт као да је празник.
Можда... када прође ово све
светлеће рекламе, пороци велеграда
просјаци, филозофи..пијанци
самоубице и ноћни шетачи.
и душе усамљене.
можда и буде све као пре.
Недељо... тужни су ти паркови
опало лишће чисте радници
пловим кроз реку успомена
над хрпом старих новина тражим
остатке Београда.
Кроз реку досаде, носталгије и сећања.
цигарете догоревају.
лампе се полако пале и светлуцају
јастук мирише на лаванду.
опет сам преварила још једну недељу.