Корито речно пуно муља;
Досадно, горко; и дан тиња,
Као лампа без капи уља.
По стрејама по ваздан чучи
Голубље јато, док не цркне;
Прљава вода одсвуд хучи,
И већ од подне тихо мркне.
Окна се гасе; и ноћ зија
Језива. Канда у те доби –
На прагу стоји весник коби,
А зидови су пуни змија.
(Збирка Песме сунца)
