Овдје на старевини
муца, тетура, а шаптача почесто и устријеле
У Лучинданско свијетло јутро
на језику Руса и Срба
молитвим путем ка цркви
Николе Светог
Одгађам нокаут
Испотиха заталасам муњу-молитву гласа
Пред посве личним зидом плача
Јер Срб сам посред вароши Пришт
Гдје заузлан је говор славјански
Ал да избјегнем линч
умијем рајетински да доакам –
Ријеч материнску удомим у рибу
Пчелу птицу
Цвијет самоникао
И муњом-молитвом опкорачим
И крста знак заумним