slike pesnika

Алекса Шантић – ВОДЕНИЦА



aleksa santic vodenica
Старо мјесто моје! Под сјенкама грана 
Радобоља мрмља, вере се и прска; 
Мрке хриди стреме високо са страна 
Пуне густих зова, смокава и трска. 

Све је исто, старо... Само, као прије, 
Не чује се хитри точак да удара; 
Кô бол један што се у дну душе крије, 
Остављена ћути воденица стара... 

Кроз видњачу малу, гдје у сухој трави 
Само студен гуштер полагано шушне, 
Не јавља се млинар са шалом на глави, 
Нити видим оне очи простодушне. 

Много ли сам пута ја овдје, у хладу, 
У вечери летне на одмору био, 
И, дижући очи на млинарку младу, 
Из ведрице, жедан, хладне воде пио! 

Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља 
Пуна грмјелица, сребра, адиђара... 
И док златно вече пада поврх грмља, 
Накривљена ћути воденица стара. 

1908.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта