Сувомразица и пар гавранова
на врху храста без икаквог листа.
Тек грактај један над пределом снова!
Крај бунара звек чија канта блиста.
А из мајке дах док извлачи воду:
Проспе се и кап – њена суза чиста.
Изнад куће дим свија се у ролну.
Притиснуо брег с ону страну пута.
Комшија с прага носи душу бону.
Крајина је то учарана, пуста...
Кад ли ено сад неко отуд пева!?
И моја се ту отварају уста.
Прхнуо је пар у среди поднева.
