Не, принче, нисам та
Жена из лепоте твог вида!
Одавно моја уста
Не љубе – бају с мало стида.
Не мисли да у трансу
Болом, тугом сам измучена;
Чуј беду у мом гласу,
Таквом сам занату учена.
Могу те научити
Да чиниш чуда свакојака.
Свака ће твоја бити –
Жена храбра или нејака.
Славу хоћеш? Имам је.
За савет онда питај мене;
Само, ово замка је:
Без радости, светла, без сене.
Но, сад пођи у дом свој.
Не размишљај о сусрету овом,
А за грех твој, драги мој,
Одговараћу пред Господом.
(1915)
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
