slike pesnika

Владимир Миладиновић – НАША ЗВЕЗДА СМО МИ



vladimir vlada miladinovic nasa zvezda smo mi
Још дуго сам седео на клупи
Након твог одласка.
Гледао сам у свод
И посматрао све те звезде 
На небу,
И пробао да их дешифрујем, 
Да разговарам са њима.
Чије су то Звезде?!
Али једино што је нарушавало
Отмену тишину
Био је лавеж пса луталице
И ништа више;
Чак се ни река није чула.
У очима случајних пролазника
Био сам можда поета
Који тражи инспирацију 
Од ноћне тишине;
Можда филозоф
Или астролог
Или пак можда
Бедни лудак месечар.
А само ја знам 
Да није било ништа
Томе слично.
Чак ни размишљао нисам
У том тренутку;
Само сам се сетио твојих задњих речи
Пре одласка:
„ која је наша Звезда „.
И поставио сам себи
Још милион пута исто питање;
И милион погледа у небо
Није открило ништа.
А онда
Чувши твој глас поново
Сетио сам се нечег
Што сам прочитао негде,
Или је можда неко рекао:
„ једна душа рођена у рају
   Раздваја се на две,
   Које као Звезде падалице
   Слете на Земљу у нади
   Да се поново нађу и сједине.“
Схватио сам напокон:

Наша Звезда није изложена 
На паноу небеског свода,
Наша Звезда смо ми.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза