Ниси хтела да ме слушаш
Још си била млада свима,
Судбина је теби рекла
Да те сваки човек има.
Мирила се ниси са тим,
Ал’ је ипак тако било,
Лагала си само друге
Прича баба што јој срцу мило.
Џаба приче, џаба глупих речи,
Све се види и без много дара,
И на крају ове луде приче
Ти си само сиромашна и стара.
Бар да си за то узела новце
Па да ти није жао барабе,
Овако сиромашна, бледа и стара,
Ти си се само кресала џабе.
А некад си могла и Пазар да тврдиш
Да продајеш и кучине и трице,
Е кад ти је дошло из дупета у главу
Већ си имала рошаво лице.
Па и тада си требала знати свој домет,
Ниси могла имати исти промет,
И кад ти се све по раменима свалило
Схватила си да ти је само мало памети фалило.
Милион људи,
Милион ћуди,
Свако по неку пару;
Сви би те сада хтели
Богату, иако стару.
