slike pesnika

Ранко Младеновић – ЗВУЧНЕ ЕЛИПСЕ



ranko mladenovic zvucne elipse
I
Кроз шапат лишћа сам те звао.
Ал' све је тихо
и мрак је пао;
и тишина је
тужна као
пољубац који ти нисам дао...

А месечина сву ноћ вене,
и дахом спира
мртве сене,
и свира, свира
ту над њима —
а ноћ се прене,
и струји тихо у звуцима...

О, ко се ноћас то у њима
сетио мене!


II
Издишу жице меке
Са виолине тио —
У звуцима се скрио
Слатки крај тајне неке —
У звук сам ноћас слио
Све молитве далеке...

Издишу жице меке
И тихо ме походе,
Ко шум вечерње воде,
Над којом поноћ клечи,
И слуша куда оде
Последњи звук без речи...

И док ноћ шири руке
И тоне још у мени
Последњи дах без хуке:

О, снови моји снени,
О, греси скупоцени,
Претварам вас у звуке!...


XXVII
У манастиру
мојих снова,
ко молитва је ноћ дубока.
У чудном миру
осаме тмурне,
кандила висе
као две урне
свете и лепе од порока.

Унутра нико не уђе за мном.
Само у ноћи
у углу тамном,
кад још засветле моја два ока,
док на њих сенке мукло слазе:

С иконе свеци језике плазе...

Стихови обљављени у часопису "Мисао" 1920.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза