Биографија
Драган Лукић рођен је у Београду 30. новембра 1928. године од оца Александра и мајке Томаније. У најранијем Драгановом детињству породица се често селила, а трајно се настанила у улици Милоша Свилара на Лекином брду. Похађао је Основну школу „Војислав Илић“.
Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама. Био је један је од најпознатијих савремених дечјих песника у Србији.
У јесен 1946. године Драган Лукић почео је да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. године објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): „Велика трка“ и „Звери као фудбалери“.
Завршио је студије књижевности на Филолошком факултету у Београду 1954. године, а затим је почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година Драган Лукић запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања 1989. године.
Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, дечије песмице, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис „Змај“. Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други.
Лукић је објавио више од стотину књига. Најпознатије међу њима су „Из једног џепа“, „Мој прадед и ја“, „Како се коме чини“, „Фифи“, „Дечаци, девојчице, одрасли“, Овде станују песме“, „Како расту ногавице“, „Вагон прве класе“, „Од куће до школе“, „Шта тата каже“, „Вожња по граду“, „Ловац Јоца“ и друге. Такође, објавио је романе „Небодер Ц17“, „Три гускетара“, „Бомба у кафи“. Његова дела део су уџбеника и лектире за основне школе.
Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима. Добитник је награда: Невен, Курирчек, Младо поколење, Змајеве награде, те награде Политикиног забавника. Освојио је награду Златни кључић, Октобарску награду града Београда и Орден рада са златним венцем. Био је и почасни председник „Змајевих дечјих игара“ од 1993. године, па до смрти.
Драган Лукић је умро 1. јануара 2006. године у Београду.
