slike pesnika

Бранко Миљковић – РАСПОРЕД РЕЧИ

branko miljkovic raspored reci
Плод неумољен видом слеп
Дозивање здравца покој и сан
Век њише се песком и сен
Падом и харфом пробуђен слап
Исцељен заблудом претворен у кип

Јаву кад збуни песник и маг
Крије почетак тајну и миг
Од језера дубља стоји кап

Поверене боли достојан стих
Марљивим заборавом измењен лик
Вени у грому касна за лек
Прогнане шуме где ногом стах
slike pesnika

Драгомир Брајковић – КЊИГА КОЈУ НИКО ВИШЕ НЕ ЧИТА

dragomir brajkovic knjiga koju niko vise ne cita
У клонућима – свак пун свога бола,
Окренут ка себи (свак уз своју бригу);
Као да читамо са земаљског стола
Још недовршену о животу књигу.

Из њених редова расту драч и трње.
И оштре игле њезина су слова.
Сваки ред почиње црним, затим црње
Говори киша цинка и олова.

На следећој страни борба нагло суста.
Па, потом, поче јачим пламом.
На крају свега, ко на рубу самом,
Ни крикнут не смемо. Затварамо уста.

Свако на свом листу пише опоруке.
И тражи у њима тајну што је скрита.
Године, затим, затворе нас нагло
Ко књигу коју нико не дочита…

А дубоко негде све тајне су пале,
И оне би могле нешто рећи сутра.
Оне нас зажаре, осветле и тавне,
Оне су нас сасвим сажегле изнутра.

slike pesnika

Петар Петровић Његош – СЈЕНИ АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА

petar petrovic njegos sjeni aleksandra puskina
Над звјезданим многостручним сводом,
над домаком умнога погледа,
под врховним небосклоном неба,
гдје се млада непрестано сунца,
искресана руком магическом
општег Творца сипљу ројевима:
тамо се je твој гениј зачео
и пјевања миром помазао;
откуд зора сине над природом,
одонуд je к нама долетио.
Сретњи пјевче великог народа,
твоме праху земном свештеноме
сòбраће ти витешки подвизи
пред дивнијем ступају олтаром.
slike pesnika

Петар Петровић Његош – КО НА БРДУ…

petar petrovic njegos ko na brdu ak i malo stoji
Слушај, Вуче, и остала браћо! 
Ништа ми се немојте чудити
што ме црне растезају мисли,
што ми прса кипе са ужасом.
Ко на брдо, ак' и мâлô, стоји
више види но онај под брдом; 
ја повише нешто од вас видим —
то је срећа дала ал' несрећа.

Не бојим се од вражјега кота,
нека га је кâ на гори листа,
но се бојим од зла домаћега. 
Бијесна се братства истурчила;
Тек домаће нападнемо Турке,
свој својега никад пуштат неће;
разлучи се земља на племена,
крвава се исклати племена, 
враг ђаволу доћи у сватове
те свијећу српску угасити!
Зло се трпи од страха горега.
Ко се топи хвата се за пјену;
над главом се надодају руке!

(Из Горског вијенца)

slike pesnika

Милан Ракић – ТРЕЋИ СОНЕТ

milan rakic sonet treciГрмело је као да се бије бој.
Нит' трептале звезде, нит' је месец сјао,
На нискоме небу, туробан и зао,
Ширио се свуда густ облака слој.

И тада, у мрачној, влажној ноћи тој,
За тренутак један, изненада, као
Свитац када сине, на мене је пао
Кроз спуштени вео благи поглед твој.

А његова благост сад ме увек сети
На вилину косу што у зраку лети
Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна;

На иконе кротке, стародревне чари,
Што благослов нуде из оквира стари',
На пространа поља месечином плавна.
slike pesnika

Милан Ракић – ДРУГИ СОНЕТ

milan rakic sonet drugiЦеливасмо га у лице и чело,
Опростисмо се редом тужни тако,
И дође гробар и, вешто и лако,
Закуца сандук и доврши дело.

О, шта ме тишти као гвожђе врело?
Знао га нисам, па зашто бих плакô?
Знао га нисам, па зашто те, рако,
Не смедох тада погледати смело?

Не знам. Ал' кад ми будућност се јави,
Ко добра мајка, као Еден прави,
Нечија силна рука здере маску:

Ја лупу чујем тужну кô опело,
И чудна језа проструји кроз тело –
То чекић бије о чамову даску.
slike pesnika

Милан Ракић – ПРВИ СОНЕТ

milan rakic sonet prviСурово ће време наша дела стрти,
Писало их перо, ил' пушке и мачи.
Лагано, а стално, њих мрви и тлачи
Страховити жрвањ неизбежне смрти.

Нек пропадну дела! Ал' ко бесни хрти
Немилосни дани, све јачи и јачи,
Вас гоне и ниште – срце моје, плачи! –
Вас, спомени моји, светли али крти.

Лавеж, вика, граја. Покличи се оре,
Јури хајка кроз пољане и кроз горе,
И оставља пустош на утртој стази.

А кад жртва падне у крвавој пени,
И зелену траву крвљу нарумени,
Хајка даље крене да ништи и гази!
slike pesnika

Божица Везмар – ЛЕПТИР

bozica vezmar leptirБићу лептир
На твом прозору

Немој ме терати
Загледај се –
У крилима је лепота

Пусти да видим
Последњи трептај ока твога

Додирнеш ли крила
Нестаће све од живота

А ти нећеш
Мирисни да си цвет

Одлазим
Лептир сам
Настављам лет
slike pesnika

Божица Везмар – ЈЕСЕЊА ПРИЧА

bozica vezmar jesenja pricaХоће ли јесење лишће покрити трагове
Хоће ли тишину прекинути ветар
Можда ће клупа опет бити
Љубављу младих окићена

Улицом граја, као некада
Среће и туге слушале су улице
Тајне су путникове сачуване

Година за годином
Низ дрворед живота се нижу
А ја се надам
Опет и опет
Љубав саткана од свих боја
Биће део нечије приче
slike pesnika

Божица Везмар – ПИСМО

bozica vezmar pismo
Ветар је по обали носио
Писмо 
Желећи да га неко заустави

Носио га је далеко 
И оно је летело на крилима љубави
Мушког страха у њему

Можда га 
Шапат једне жене заустави

Можда га она отвори
Страх убије
Задржи 
Или
Писмо пусти низ ветар 

А можда буде срећна
Можда одлучи
Да јој се осуше образи

Или, ипак
Пусти га да лети говорећи
„Морам због нас“

slike pesnika

Божица Везмар – ИМА ЛИ НАС

bozica vezmar ma li nas
Ми – ту смо
И нисмо
На границама јаве
Уместо песме
Прича постаје

Ми
Заробљени
Везани
Постајемо ћутљиви

Ми
Камени белег
Уместо нас
Обећања и страхови
Уклесани
slike pesnika

Божица Везмар – НЕ ПИТАЈТЕ

bozica vezmar ne pitajte
Немојте питати где
Нестајем
И чему сва ова туга
Зар не видите да је изгубљено
Све годинама тражено

Отворите очи
Узалудно је у магли тражити пут –
Постоји негде у неком сну

А реченице које су биле ту
Бледе су сад
slike pesnika

Божица Везмар – ОЖИЉЦИ

bozica vezmar oziljci
Искреност је врлина цењена у њеном животу.
Ретки су с том врлином били део њене приче...
Знао је то…

Било је касно да се мења иако је обећао
Знала је, 
Неистина куца на врата њене душе
Када неког волите, 
Не желите га гледати другим очима,
Осим заљубљеним, очима једне срећне особе.
Читао је…

Тамо је било порука да ће све бити у реду, 
да је јутро паметније од вечери, 
да ће бити све више ведрих дана, 
да је човек шкољка, 
да је он њена песма, 
да га воли, 

Бога је молила да му живот буде леп.
Имала је срце за њега,
Куцало је другачије 
Замолила га је да се не деси олуја празних прича, 
То би јој био ударац са ожиљком
Молила је да се јави, да поново живи, волела га је...

Знао је да,
Ако не сања, болеће је 
Ако не говори, туговаће
Ако буде плакала, неће видети
Ако буде тужна, нестаће
Ако је воли, живеће

Ретко кад је осећај вара..
Он зна да она тоне, нестаје 
Без љубави је празна,
Хладно јој је без топлог погледа
Без љубави, нема писања

Долази киша суза, 
Живот јој се  претвори у море неистина
Није умела да плива на таласима. 

Он..
Гледа тај талас који је баца о стену, 
Оставља је саму, рањену
Отвара очи, не плаче, жива је... 
Опет лечи ране, сада другачије, навикла је 

Заувек ожиљком обележен њен живот је
Нема мелема за покривање....
Због свега тога више никада неће имати оно срце
које је некад куцало другачије...

Ожиљци настали неистином се теже лече, 
Скоро НИКАДА!
slike pesnika

Божица Везмар – НЕ ПИТАЈ

bozica vezmar ne pitaj
Зашто се киша у оку јави
Зашто у облаку среће туга борави
Зашто живот није бајка
Зашто је линија љубави танка?

Не бојим се да ти признам
Ни да ти одговор дам
Бојим се једног: 
„Знам –
Опет ћу бити, опет сам“.
slike pesnika

Божица Везмар – ОНА

bozica vezmar ona
Ниси сигуран
Колико познајеш ову жену 
Колико знаш
Њене врлине, њене мане

Хајде, реци јој
Сујета и страх 
У теби се комешају сада
И не познајеш је 
А кажеш јој да је волиш

У њој се преплићу
Светлост и тама –
Не, она није сама

Још једна тужна представа 
У којој се крије истина 
Да је и она 
Једна, ко много пута пре
Грешка и коб твоја

slike pesnika

Божица Везмар – ПОНОВО

bozica vezmar ponovoОдавно нисам ту
Бледе су речи које су у твом срцу
Оне које су биле моје
Наше

И даље
Тражим твоје риме
Шапат стихова
Да их осетим као јутарњи пољубац
Да се умијем лепотом из твог погледа
Да се наслоним на твоје раме

Јер
Ти си
Срећа
Дар од Бога
Осмех иако је туга

Хоћу,
Показаћу ти како
Се мастилом не брише реч

Да
Писаће опет
Да смо Ми
Заробљени у љубави

slike pesnika

Божица Везмар – МЕСЕЧЕВО ОКО

bozica vezmar mesecevo oko
Месечево око постајеш 
Не даш зори да прекине лепоту 
Пламен у души да се не угаси 

Бојиш се да ће нестати 
Кријеш је испод јастука 
Дете постајеш 

Крадеш је од зрака 
Јер 
Знаш да може избледети 

Грлиш је и схваташ 
Она не жели дан 
Жели то око 
Да је милује погледом 
Да јој покажеш где Месец спава 
Да 
Душом исцрташ пут 
Који води до усана 

slike pesnika

Божица Везмар – ЈУРИМ

bozica vezmar jurim
Јурим
Уз осмех
Другачије не умем
Због тога
Све људе разумем 

Мада
Често се дешава
Да ме многи не схвате
Осмехом увек вратим
Некада ће да ме испрате

У том јуришу
Будемо понекад сви
Само је питање
Да ли ћемо бити исти ми
slike pesnika

Божица Везмар – ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

bozica vezmar presvetoj bogorodici
Посебна осећања
У мени до висина расту
Када се пред иконом Пресвете Богородице
Молим 
Уз сузе које ми потеку
Јасно чујем миран глас
У молитвама је спас

У срцу мом тад буди се радост
Блажена ти си, Пресвета Дјево
Изговорим сада јасно

Однекуд у цркви глас се чује
Плачи, благослов је
Поклони се
Носиш Божије име

Пресвета Богородице
Молим Те, покажи ми пут
Када клоне дух
Кад се сломим као прут

Помози да ми срце ојача
И душа да прашта

slike pesnika

Божица Везмар – ЦЕРНИЦА

bozica vezmar cernica
Велике зидине
Висока врата
Отвара насмејано лице 
Овог кишног дана

Осмехом нас дочекују 
Деца, јунаци
Задовољни 
Животом у дивној Церници

У четири трошна зида
Клупе ученик краси
Табла мала
Најлепша слика овог дана 

Двориште подсећа на бајку
Лепотом 
Лечи сваку рану

Церница
Симбол страдања
Симбол
Чувара Косова!

То је још један доказ
Народ има свој образ!

Црква Светог Спаса
Свети Илија
Видиковац
Обасјава!

Верницима 
Божији дух 
Показује прави пут

Церница 
Вечита борба!
Живот!
Где је слобода?

slike pesnika

Божица Везмар – ВИДОВДАНЕ

bozica vezmar vidovdane
Од тебе само име остаде

Забранише твоју молитву
Божура мирис 
Птица пој 

Историју нам бришу 
Где је био Косовски бој 

Опустела поред твога знамења 
Жицом ограђена сећања 

Сузама заливам корак 
Мери време 
Наше успомене

Кажем
Наше земље камен 
Више није исти 

Окрећем главу 
Да се земља не затресе 

Јер је Видовдан 
Увек био 
Газиместан 

slike pesnika

Божица Везмар – ЗНАШ ЛИ, СИНЕ

bozica vezmar znas li sine
Знаш ли, сине, 
Да се земља
Не продаје

Да шљива
Иза куће
Родила је
Да ово 
Родна је година

Да се ливаде
Косе
И опет
Ћери воду доносе

И поља жита 
Спремна су
Да се жању
На нашем имању

Да је земља
Којом газимо
Муком стечена
Вама остављена 

Чувајте, децо,
Своја огњишта 
Без њих
Немамо ништа 

Чувајте, децо, славу 
Чувара темеља и сљемена
Јер без вере ни нас нема 

slike pesnika

Божица Везмар – КОСОВКА ДЕВОЈКА

bozica vezmar kosovka devojka
Косовка је њено име
Поносна је 
Када гласно изговара риме
Косово је Света земља
Од Метохије неодвојива

Газиместану радо иде
Пољима божура
Милошу
Лазару
Душану
Симболима 
Наших великана

Светом земљом јунаци ходају
Сузама Мајке Југовића
Окупани су наши споменици
Равнице Свете земље
Она помиње и чува

Грачаницу, Девич, Гориоч
Дечане, Зочиште

Царском граду радо хита
Богословијом хор се чује
Са Љевишке звоно одјекује

А Бистрица жубором говори
„Сврати, пролазниче
Косовка девојка те молиˮ
Ораховачким вином 
Напој јунака
Ту је земља наших предака

Косовка девојка на Газиместану 
Дочекује залазак сунца
Низ образе јој суза пада
Због светиња и предака

slike pesnika

Васко Попа – ГВОЗДЕНА ЈАБУКА

vasko popa gvozdena jabuka
Где ми је мир
Непробојни мир

Гвоздена јабука
Теме ми је стаблом пробила
Глоћем га
Вилице сам оглодао

Лишћем ме оковала
Брстим га
Усне сам обрстио

Гранама ме спутала
Ломим их
Прсте сам поломио

Где ми је мир
Несаломљиви мир

Гвоздена јабука
Корене је дубоко
У камењар мој меки пустила
Чупам их
Утробу сам ишчупао

Плодовима ме окрутним тови
Точим их
Мозак сам расточио

Где ми је мир
Гвозденој јабуци да буде
Прва рђа и последња јесен

Где ми је где ми је мир

slike pesnika

Анђелко Заблаћански – МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ

andjelko zablacanski molitva bogorodici
Пресвета Дјево Маријо, 
праведници чују твој крик
у осмеху и смерности затурен кад си 
родила Спасиоца.

И док се глас 
Небесима дизао уз витлејемски свети ћувик,
као свакој мајци, и Теби предобра, 
пала је суза радосница,
да ми данас славимо рождество Твог сина 
загледани у Божији лик.

Слутила си,
безгрешним зачећем,
твој плод мора спасити свет,
спасити човека од човека,
у њему скрите звери,
и да ће једном векови у нама
утулити светлоплет,
вратити нас својим прапочецима
у невери.

И сад, кад човек човека 
душом не препознаје,
већ га као слину,
пљуне у прашину поред лошег пута
и за своја недела нико се не покаје,
Мајко, за нас 
упути молитву свом Сину:
да нас Светлошћу обасја, 
јер свет ће овај у себи да залута.

14. октобра 2020.
(на Покров Пресвете Богородице)
slike pesnika

Анђелко Заблаћански – ГОСПОД ЈЕ ТВОЈА СНАГА

andjelko zablacanski gospod je tvoja snagaОпрости овом дану који притиска груди
И на плећа, кô на престо, тиранин ти сео.
То ђаво гудалом кроз седе власи гуди,
Опијен најмањим треном кад си невесео.

Другима и себи ту недореченост силе
Опрости мишљу: Господ је твоја снага.
Душу чувај да тренутне среће јој не омиле,
Јер само љубави пуна она је искрено блага.

Опрости тамној ноћи, утваре фењер јој гасе,
Јер само мрак у погледима страх посеје лако.
Ал' веруј – само ћеш испод крста наћи пут за се
Да не будеш на местима којима жури свако.

Само тад ћеш јасно знати – постојиш кô човек:
Што уме да воли, пати, плаче или се смеје
И бићеш сасвим на земљи док траје твој век.
Кад те загрли сунце или снег по теби веје.

3. децембар 2022.

Из збирке песама Месечеве очи (2022)
slike pesnika

Јован Дучић – СУША

jovan ducic susa
Већ месецима огањ дажди, 
Препуклу земљу мори суша; 
Најзад ће сунце сад да зажди 
Замрли гајић оскоруша. 

Сув поток крај ког мртво ћути, 
Без гласа и без прама дима, 
Сеоце; само златом жути 
Тиква по врелим вртовима. 

Све жега мори као чума; 
Долина пуна немог страха; 
У пољу насред белог друма 
Вештица диже стуб од праха. 
slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 66

vilijam sekspir sonet 66 umornog od svega
Уморном од свега у смрт ми се жури,
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси,

И златна одличја о погрешном врату
И савршенство у блатном бешчашћу,
И девице силом предане разврату
И снагу страћену неспособном влашћу,

И уметност којој моћник узде ставља
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,

И како искреност бркају с простотом:
Скрхан, спокојној смрти ћу се дати.
Од ње ме тек љубав може сачувати. 

•Препевао Милан Марковић

slike pesnika

Анђелко Заблаћански – ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ

andjelko zablacanski preci i potomci
Дубоко у мени заћутали су преци.
(њихови животи и смрти тихо увиру),
сви они које вери учише жреци
и они који с крстом живеше у миру.

Уз Дажбога им лоза први пут олиста,
са сваким столећем рађала је више,
да сва плодна, сва родна дочека и Христа
и опет зри после шестнедељне кише.

А онда, дођоше нова времена, људи:
они што откидаше најбоље ластаре.
човек Човеку поче престрого да суди;
сваки бол мог рода прећуте и занемаре.

Лоза нам бива краћа, грожђе киселије,
гроздовље не верује да их корен храни.
Све прошлости заћуташе кô да их није,
а у мојим грудима на левој су страни.

Од предугог ћутања моја бѝла звоне,
иза мене остаће прах, пепео, дим.
угасићу светлост, гледати сутоне,
последњим погледом пределима свим.

12. март 2021. 

Из збирке Месечеве очи (2022)
slike pesnika

Паун Петронијевић – ОКОВИ

paun petronijevic okovi
Све што сликам – сликам без рама.
Свако писмо шаљем без коверата.
И песме не коричим у књиге.
Дан никад не обележавам јутром
и не завршавам га вечером.
Кажем само: ово је дан.
Дан без почетка и без краја.
И тако без оквира.
И тако без рама.
Без окова.

8. децембар 1960.

Из збирке поезије Руком беле тајне (2011)
slike pesnika

Федерико Гарсија Лорка – МЕСЕЧАРСКА РОМАНСА

federiko garsija lorka mesecarska romansa preveo kolja micevic
Глорији Хинер и Фернанду де лос Риосу

Зелено, волим те зелено.
Зелен-гране. Зелен-ветар.
У планини вранац језди
и барка на мору бела.
Са сенком о своме струку
на веранди она снева,
зелене пути, косе зелене,
с очима од хладна сребра.
Зелено, волим те зелено.
Испод циганског месеца
све је ствари посматрају,
али она њих не гледа.

Зелено, волим те зелено.
Велике звезде од леда
пристижу са рибом сенке
која зори пут припрема.
Смоква трља поветарац
тврдом кором свога дебла,
а брежуљак, мачак лопов,
све агаве своје стреса.

Ал’ ко доћи ће? И откуд...?
На веранди она чека,
зелене пути, косе зелене,
и о горком мору снева.

– Куме, хоћу свога коња
да за њену кућу мењам,
своје седло за њено зрцало,
свој нож за руб њеног вела.
Куме, стежем крварећи
из Кабрина кланца клета.–
Да то могу, момче, не би
погодба нам била тешка.
Али ја сад већ ја нисам
и мог дома више нема.–
Куме, хоћу да пристојна
буде смртна ми постеља.
Од челика и холандским
чаршавима пресвучена.
Не видиш ли рану моју
од груди до грла бела?–
Три стотине тамних ружа
на прснику твоме цвета.
Око твога струка капље
и мирише крв ти врела.
Али ја сад већ ја нисам
и мог дома више нема.–
О пусти ме на високе
веранде где она снева;
о пусти ме! на зелене
веранде где она снева.
На веранде месечеве
одакле се вода слева.

На веранде високе се
већ пењу два кума верна.
За њима су сузе текле.
За њима је и крв текла.
Трепташе на крововима
фењерића низ од плеха.
Безброј кристалних дефова
стаде зору да уједа.
*
Зелено, волим те зелено.
Зелен-гране. Зелен-ветар.
Два кума су попела се.
Ветар остављаше редак
укус жучи и метвице
на усне два пријатеља.–
Куме, реци где је она!
Где је горка твоја кћерка?–
Како дуго чекала те!
Како дуго моја кћерка
на веранди чекаће те,
косе црне, лица свежа?

Над огледалом бунара
Циганка се њише једна.
Зелене пути, косе зелене,
с очима од хладна сребра.
Над водом је одржава
леденица месечева.
Ноћ постаде тако присна
да на мали трг подсећа.
А жандарми пијани су
лупали на врата тешка.
Зелено, волим те зелено.
Зелен-гране. Зелен-ветар.
У планини вранац језди
и барка на мору бела.

•Превео Коља Мићевић
slike pesnika

Анђелко Заблаћански – БЕЗ ДОКАЗА

andjelko zablacanski bez dokaza ivanu v lalicu
Ивану В. Лалићу

Докажи да те нема сакривеног у мени,
Да све су ми паслике тек пука илузија
И свако цвеће само увели невени,
А једино у мом врту клупко змија.

Не пиши писмо кад смрт међу чељад зађе,
Мој живот окрзне дајући јасне знаке:
Да нечисти Богу на истину шаље најмлађе,
Докажи, песму твори бол, не украсне траке.

Зажги лампу погледом, њоме мрак утули,
Крикни реско да би те и они сасвим чули,
И напиши писмо у инат свакој злочести.

Дај моћ да певам о јонској части и чести,
Да устихујем опело над површином воде,
Докажи да смо исти — умрли и живи роде.

14. април 2020. 
slike pesnika

Божица Везмар – КОСОВО

bozica vezmar kosovo
Кажеш, друже:
Дао бих живот
Да још једном корачам
Оном улицом у којој сам живео
И запамтио све лепо и ружно 
Немој
Дирати ране незацељене 
Немој дирати успомене 
Знам
Не зна онај који није доживео
А зна онај који је преживео
Схватам
Боли све то
Али веруј у сутра
Веруј у Бога
Услишиће наше молитве
Вратићемо се једног дана 
Тамо где корени вуку
Тамо где ће нам сунце вечно сјати 
Тамо где се преламају сада бол и тама
Вратићемо се
Не заборави где су ти корени 
Крв и порекло остали
Обићи ћеш огњиште 
Које се не гаси
Које ће буктати највишим пламеном
Када поменемо Косово

slike pesnika

Божица Везмар – МОЛИТВА

bozica vezmar molitva
Ко то дира
Наше успомене, жеље и хтења? 
Ко то руши наше светиње?
Коме треба таква освета?
Коме смета наш крст свети?
И икона, наша вечна светиња?

Чему кренути
Такви, простих душа 
И за собом оставити
На хиљаде изгажених ружа

Не знају да је грех славити
И радовати се туђој пропасти 

Не знају
Да још живе
Нису стале, ни пропале светиње
Молитве
И иконе још постоје
Крст свети којим се молимо 
И уз којег постојимо

Нека знају
Да ће се и даље звуци звона чути 
И до нас увек допирати
Када поменемо Косово

slike pesnika

Божица Везмар – ЗАБОРАВ

bozica vezmar zaborav
Заборавићемо све једног дана
Само када прошлост буде за нама
Па кад се окренемо
А иза нас
Остале само пролазне и бледе сени

То су можда наше године
Наша младост
Која полако пролази
А долази доба
Које ни сами нећемо знати објаснити

Заборавићемо
Тек онда када схватимо
Зашто живимо
Где живимо
Где одмичу наши дани

Док нам се питања мотају по глави
Живот полако тече и година за годином 
Одмиче
slike pesnika

Божица Везмар – ПУПОЉЦИ

bozica vezmar pupoljci
Пупољак је ружа развила 
И пред сезону
Њеног цветања
Та младост је
Само за тренутак непажње угашена 

Уништена
Руком баштована или пролазника 
Или неког ко је имао срца 
Откинути и нестати

А ружа са њеним латицама 
Нестала
Покривена велом жалости 
За њеним пупољцима
slike pesnika

Божица Везмар – ЧЕКАЊЕ

bozica vezmar cekanje
Кажу
Ено га тамо 
Стоји сам 

Рекли су 
Нема никога 
Остао је сам 

Поглед
Лута
У пусте долине
И чека да га неко дозове 
Из даљине

Чека
А очекивања као трема
И не зна да се сутон спрема 
А ње нема

Чека
И даље стоји
И све је као у ноћној мори 

Чека је
Пати
И никако да схвати
Да је више никада неће видети

slike pesnika

Божица Везмар – ЖИВОТ

bozica vezmar zivot
Живот је као точак 
Немој никада покушати 
Да га зауставиш

Врти се укруг
Од рођења до смрти 
И патња
И радост и бол
И туга

А човек је такав 
Тврд као камен
Трпи док може
А умре кад све то преживи
slike pesnika

Божица Везмар – КОРАЦИ

bozica vezmar koraci
Ходаш
А кораци троми 
Ходаш
Све даље и даље
А теби нико ни да стане 

Настављаш
У нади да ће неко стати
Али нико ни да схвати
Да су кораци спори и троми 
И да је тешко старом да моли

Још неколико
Корака даље, и ми ћемо нестати
А остатак ће питати
Да ли ће неко њима некада стати
slike pesnika

Божица Везмар – АКО ТИ КАЖЕМ

bozica vezmar ako ti kazem
Ако ти кажем
Тражи ме у некој другој
Нећеш ме наћи 

Ако ти кажем 
Заборави ме
– Нећеш моћи 
– Замисли ме као кап росе
Која је дошла пре свитања
И на зрак сунца нестала

Ако ти кажем
Замисли ме пре сна?
– Спаваћеш лепше
Замисли да сам била у прошлом
И да сам у твом садашњем животу

А ако ме тражиш
Потражи ме у предграђу твога срца
Тамо сам била и остала једина

slike pesnika

Божица Везмар – ПРАВО

bozica vezmar pravo
Из дугогодишњег разговора с тобом
Осетила сам право
Да ти кажем
Да си за мене оно право

Из случајних и намерних 
Твојих погледа
Виделе сам чежње и жеље

Са усана читам моје име
Године, тренутке
Како само звучи тај дубоки глас
Док ми изговараш те речи и
Певушиш наглас!

Опет ти кажем
Из мојих и твојих осећања
Осетила сам право да ти кажем
Да си за мене оно право

slike pesnika

Божица Везмар – РАВНА ЛИНИЈА

bozica vezmar ravna linija
На чијој је страни 
Мојој или твојој 
Хајде
Реци ми

Срце путује 
Километрима 
За љубав 
Дозива

Хоћу да знам 
Где смо сад
Почетак или крај
Једног надања

Срећа или туга 
Шта је сад
Реци ми
Да нисмо постали 
Равна линија

slike pesnika

Божица Везмар – ВРЕМЕ

bozica vezmar vreme
Док бројиш моје мане 
Кажем себи
Време ће послати боље дане

Године нижу беле нити
Питам
Хоћеш ли и даље
Бити исти

После неког времена 
Биће ти све јасно
А тада ћу рећи 
Сада је касно

Километрима 
Бројаћеш 
Она је далеко

Ми нећемо бити сами
Нема нас
Остаје само
Прича иза нас

slike pesnika

Божица Везмар – ТИШИНА

bozica vezmar tisina
Сад кад си ме пронашао 
Стојиш и ћутиш 
Посматраш без речи жену
Која не жели да слути

Желиш ме целим својим бићем 
Бојиш се приче
Кажеш
„На тебе не личе...“

Сада када си ме нашао
Остајемо ту
Дај ми руку
Будимо ту

slike pesnika

Божица Везмар – МИР

bozica vezmar mir
Када пустиш да у душу уђе свако 
Лечење не иде баш лако

Када схватиш да је свака реч лаж 
Тугом окован остајеш
Несрећан због других
Празан због туђих грешака 
Мислећи да је била истина

Сузама не постижеш циљ
Пусти их нека иду
Нађи свој мир
slike pesnika

Божица Везмар – ОБЕЋАЈ

bozica vezmar obecaj
Обећај ми
Да ћеш ме увек пратити
Обећај ми
Да ћеш ме  схватити 
Ако будем тужна и сама
Ти ћеш бити моја светла страна

Обећај
Да ме нећеш никада оставити
Да ћеш руке увек ширити
И о срећи увек причати

Обећај да ћеш ми миловати лице 
Прстима кроз косу проћи
Шапнути наше речи
И дозволити да те загрлим 
Јер време љубав лечи

Обећај
Да ћеш ме се сетити
И кад будеш негде далеко 
Јер ти, једино ти знаш
Да ће и тебе увек чекати неко
slike pesnika

Божица Везмар – МАСКЕ

bozica vezmar maskeСпусти се поред мене
Дај ми руку да је држим
Пожели ми лаку ноћ
То је нешто што желим
И не могу да те делим

Припијени једно уз друго
Дочекаћемо јутро тако
Па ће оно одлучити
Да ли је и даље тако

Дан је доба
Кад се маске спусте
Враћамо се свако своме
Док ме сузе не напусте

slike pesnika

Божица Везмар – МАЛА МОЈА

bozica vezmar mala moja
Мала моја Скриваш лице
Ти
Мала мамина 
Издајице

Док трепћеш оком 
Шаљеш сигнале
Хоћеш рећи као из шале 
Хоћеш приче
Нећеш сандале 
Хоћеш огледало 
Нећеш хаљине

Кажеш
Мама, ово није шала
За Милоша бих све играчке дала

Шаљеш сунце овом дану 
Дарујеш осмехом
Своју маму

Шириш љубав 
Волиш песму
Зовеш тату на још једну песму
Играш, скачеш
У колу смо сви
Срећни и весели сада смо ми

Мојој малој Софији
slike pesnika

Божица Везмар – ТРАГОВИ

bozica vezmar tragoviТрагови у снегу остали
Знак
Прошлости и садашњости
Стоје утиснути

Отисци
Тако мали, а за нас велики 
Истина у њима  живи 
Били су то трагови
За нас једини
slike pesnika

Божица Везмар

Божица Везмар је рођена 7. јануара 1983. године у Косовској Митровици. Основну школу завршила у Зубином Потоку. Гимназију је учила у Косовској Митровици и Зубином Потоку.

Дипломирала је на Учитељском факултету у Лепосавићу. По занимању је професор разредне наставе. Запослена је у ОШ „Јован Цвијић“ у Зубином Потоку.

bozica vezmar savremena srpska poezija pesme

Удата је и мајка мале Софије.

Пише поезију и прозу. Бави се хуманитарним радом, фотографише природу. Песме су јој објављене у неколико часописа и зборника (Крило, Суштина поетике…), као и на многим порталима и сајтовима за поезију (АСоглас, Неказано, Онлајн поезија, Синхро, Поезија суштине…). Неколико песама јој је преведено на руски и мађарски језик.

Објавила је књиге песама ,,Стихом кроз време“ (Самиздат, 2021), „Пут до душе“ (Удружење књижевника Србије, 2023).

Живи у Зубином Потоку на Космету.

(29. децембра 2023)
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта