Кружећ и кружећ у све ширем луку
Соко не чује више соколара.
Све се разлива; средиште попушта;
Пуко безвлашће преплављује свет,
Куља крвомутна плима, на све стране
Обред невиности дави се у њој;
Најбољи ни у шта не верују, док се
Најгори надимају од жестине.
Бесумње, на помолу је неко откровење;
Бесумње, на помолу је Други Долазак.
Други Долазак! Тек што реч изустих,
А грдна слика из Spiritus Mundi
Већ вид ми мути: у песку пустиње
Лавље обличје са главом човека,
И оком празним, ко сунце окрутним,
Креће лене сапи, док свуда около
Тетурају се сенке гневних птица.
Опет паде тама; али ја сад знам:
Двадесет векова тврдог сна
Претвори у мòру шкрипа колевке;
Но каква се то звер, свој час дочекав,
Вуче к Витлејему, да се у њему роди?
(1919)
Превео Данило Лучић
Песму препевао Милован Мића Данојлић
