Не бој се људских подвала,
оне ће закратко сјати,
овде је друга обала,
одавде божанско чати.
Не бој се туђе сујете:
и она слепило има.
И мржња чак док трује те
остани чист у мислима.
Не бој се брзе промене:
ни оне што излаз нема,
јер све се очас окрене
и буде све како треба.
Ма како живот ћарлиј’о,
не бој се, голубе-змијо!
