Ако се никада не сретнемо –
засадила сам те испод Липе.
Обећао си: ту да седнемо.
Кад сунце. Кад снег. Кад капи сипе.
Обећао си: пољубац, цео.
И рулет срца, завртео,
где бих под Липом, од погледа,
пала у дно недогледа.
Обећао си (тако пишеш!)
под Липом да ме у крилу њишеш.
Обећао: у коси свице.
Дрхтава ребра – гитаре жице.
Обећао: брзаке крвотока.
Обећао уздахе да са мном бројиш.
И нежну Липу, за сведока.
Обећао си: АКО ПОСТОЈИШ…
Из збирке Град од уздисаја (2014)
