„Стефане, дај руку!“, Христос рече.
„Ево рука Господе!“, одговори Монах Стефан.
Једна суза из ока потече.
Христос га за руку узе,
Загрли најчвршћим Небоземним загрљајем.
Потекоше из очију двије сузе.
„Чедо моје, не бој се распећа.“,
Христос се благо насмијеши.
Крену из ока и суза трећа.
Монах Стефан закорачи на Небо.
Напусти Земљу,
Варљиви сан.
Рукавом мантије обриса сузе.
Насмијеши се и он Христу.
У трен ока прође
Кроз Васкрсење
И Спасовдан.
(Монаху Стефану (Ачићу) Глоговачком, мученичи пострадалом у манастиру Глоговац 2020. године)
