У њему бије срце јунака
И завија стотину курјака.
Погледом ошине,
Састави вјеђе
И кад помислиш
Да више неће
Ријеч да прозбори,
Он душу отвори
Широку кȏ висораван
Купрешка.
Из ока му кане суза,
Мушка,
Тешка.
Перо у сузу умочи
И на 'артији
У писмена преточи
Све што је мислио
Да егленише.
Запише.
И онда читаш
Написане ретке
И видиш Свете претке,
Оне прошле
И оне који ће
Тек постати.
Видиш Крсно знамење
И Васкрсење,
Анђела триста
И Спаса Христа
И помијешане,
Људе и иконе
И кажеш:
Свака ти част,
Брате Симоне!
Брату Симону Туркићу, купрешаку и проти франкфуртском
На Благовијести 2022.
