Ја сам рођак смрти.
Волим љубави које гину
И да пољубим сваког ко одлази
У даљину.
Волим болесне руже,
Жене кад од чежње вену,
Волим суморну, тмурну
Маглу јесењу.
Волим куцање тужних сатова,
Њихов самртни, претећи крик:
Велике Смрти, свете Смрти
Нестални лик.
Волим оне који путују,
Који плачу и буде се без воље,
У хладној зори, под ињем
Слеђено поље.
Волим уморна одрицања
Плач без суза, мир и одморишта,
Мудраца, песника и болесника
Уточишта.
Волим оног ко се обмануо,
Ко је посрнуо, пао и клео,
Који не верује, који је тужан:
Свет овај цео.
Ја сам рођак смрти.
Волим љубави које гину
И да пољубим сваког ко одлази
У даљину.
(1907)
• С мађарског превео Данило Киш
