Да увек заједно пољупце сањамо
То знам, и то када у плач бризне.
Да ми је она на коју мислим?
Увек осећам
Кад јој ноћу покривач склизне.
Ми се можда никад нећемо срести,
Тужни путници, нас двоје.
Ал' сам крај ње кад год зажелим
И она увек дође кроз љубав туђинке ма које.
Можда јој је будна и црна коса,
Такву косу желим.
Јаој, њену тешку, црну косу
Колико пута су донеле
Плаве девојчице у ноћима врелим.
Још ћу једном тако затворити очи
Под пољупцем друге жене:
Кад и она тако неког буде љубила
Затворених очију
Јер више неће моћи чекати на мене.
• С мађарског превео Данило Киш
