Ендре Ади – ЈЕДАН ПОЗНАТ ДЕЧАК Често ме походи тај дечак,негдашњи, насмејан, мио:ја који сам био.Драги лик: болешљив, сањарски,запахне дахом свежимкревет у ком лежим.Гледа моје остарело лицезачуђен. Па почне да плачесве јаче и јаче.Будим се: моја дечја соба,а ноћ зачаранако у давно доба.• С мађарског превео Данило Киш Ендре Ади Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ