Често ме походи тај дечак,
негдашњи, насмејан, мио:
ја који сам био.
Драги лик: болешљив, сањарски,
запахне дахом свежим
кревет у ком лежим.
Гледа моје остарело лице
зачуђен. Па почне да плаче
све јаче и јаче.
Будим се: моја дечја соба,
а ноћ зачарана
ко у давно доба.
• С мађарског превео Данило Киш
