Сунчевих је зрака шум, што чујем
У устима топи се твоје име,
Очи гледају свете громове,
Господе мој, господе, господе,
Буновна душа све ми призна јуче:
Ти беше увек у свему свуда.
У сретним мојим трагањима,
У нежним додирима,
У оштрим, тужним погледима.
Данас хвалим трен, у коме беше ти,
Где мој живот испуњен осетих,
И где су олтари рушени, дизани.
Захваљујем за постељу ми дату,
Хвала Теби на првом плачу,
Хвала за сломљена срца мајку,
За моје грешке и моју младост,
Хвала за сумњу, за веру,
За пољубац и болест,
Хвала што дуговао нисам ником,
За све Теби само, ником другом.
Сунчевих је зрака шум, што чујем,
У устима топи се твоје име,
Очи гледају свете громове,
Господе мој, господе, господе,
Лакнуло души, јер признаје јасно,
Ти живот, бол, пољубац, радост би,
Што и смрт бићеш, захваљујем Ти.
•Превео с мађарског Илеш Фехер
