Кнедла сам у времену
У ком слабашни полажу заклетву
Недостојни сопствених леђа.
Бачена у окађену кланицу
Тражим душу
На тасу где месиште загробни живот добија.
Кнедла сам у времену
Залутали огранци
Траже дрво
Који су први људи сравнили са земљом.
Ако заиштем
У вери као слабашно живинче
Стаћу у ред за обећану земљу коју си убио ти који си ја.
Можда да сам рођена обезглављена
Дан би ми био радостан.
