Од свих си девојака била тиша
збуњена, сама, уплашена, бледа,
еј зашто ниси порасла виша
бар виша за пола педља.
Једне је ноћи ударала киша,
тако окрутно к’о чувари реда,
еј зашто ниси порасла виша,
бар виша за пола педља.
Јер кад си се о дрво крај врата обесила
једном у свитања седа
између босих ногу и блата
било је размака само пола педља.
