Као пчела што у сталном лету
нешто тражи у шареном цвету,
шетао сам по далеком свету
и тражио длаку у јајету!
Поред мора, где маслина дрема
нађем јаје, али длаке нема!
Где је длака?
Појео је рак!
Дајте рака!
Појела га сврака!
Где је сврака?
Појео је мрак!
Где је мрак?
Стрпан је у џак!
Још сам био и крепак и здрав!
Румен, стасит, фантастично јак!
Најавих им да ћу као лав
прогутати и свраку и џак!
Уплаши се стари џак,
растрча се сиви мрак,
разлете се сврака,
размиле се рак,
појави се она длака
– танка, лака
длака као длака!
И сада је опет све у реду:
опет длака оно јаје краси…
Навуцимо месечину бледу
на прозоре дана што се гаси.
