slike pesnika

Анђелко Заблаћански – НОЋ С ЊОМ



andjelko zablacanski noc s njom noci vucjeh zovaУ тами моје собе бди блудна постеља
На њој спава тиха девојка расуте косе
И док сваки удах њених груди пун је жеља
Жудњом у њој пластим орошене откосе

Поглед ми јасно луди негледом што дели
Њу уснулу, топлу – жар што ме будног буди
И моје усне с којих се круне давно свели
Зумбули бели и бурне пролећне ћуди

Тмина се сва топи под теретом пожуде
Пред заборавом у нама разлике сваке
И већ у њеном сам сну – крај ње ноћи худе
Док у себи чујем лета њених кораке

Она одавно будна – пред судом страсти стоји
Грлећи страх у мени грли страхове своје
Усне нам сад дрхте – граница не постоји
Замке врелих дамара грлимо обоје

6. децембар 2016.

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)


Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта