slike pesnika

Алекса Шантић – СУСРЕТ



aleksa santic susretУ раном добу, када с чежња тајних
Трепери душа, с њоме сам се срио
На изворима гора завичајних.

У њеној руци пун је кондир био
Сунце... Ја клекох... И докле ме грије
Њен поглед, ја сам жедан сунца пио.

У души зачух слатке мелодије,
И све ми сјајем чудесним заблиста,
Мило и топло, као нигда прије.

Завјеса спаде... И љепота чиста
Указа ми се на своме олтару,
Под сплетовима лаворова листа.

И ја затрептах у срећи и жару.
И видјех гдје се горе уздрхтане
Облаче тихо у дугину шару.

Пуне рубина повише се гране,
И кô да широк један вео сјајни
Покри високе гребене и стране...

У раном добу, када с чежња тајних
Трепери душа, с њоме сам се срио
На изворима гора завичајних.

Од оног часа њезин корак мио
Ја свуда чујем, и све мислим на њу,
И с њом у срцу носим свијет цио...

Ноћу, кад мјесец топи се по грању,
Она ми дође на доксат кô неки
Шум тајни. Мирно, у чудном трептању,

Уза ме сједне, и њен вео меки
Шушти уз моје бокоре доксатне,
Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.

Пуна доброте тихе, благодатне,
Пружи ми руку и кô сестра права
Прича ми своје приповјести златне...

Знаш ли звук харфе када подрхтава
Од слатке чежње? Тако дршћем и ја
На сваки глас јој до разданка плава...

1911.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза