Да ум се помрачи, да душа свисне
Али богови тамно ликују
И суморно гране шуморе лисне.
У једну би заверу тице
Да вежу, да сплету и споје:
Сва крила, све песме,
Све зоре и све боје…
Од лета тичијег до лета
Од света ичијег до света
Нас двога само се боје
Не могу да нас виде и чују
Против нас завере своје
Богови груби плету и кују…
Мрзак им дух и дуга сласт
И тица мудрих распевана страст.
