Плашим се игли.
И уморна сам од гумираних плахти и епрувета.
Уморна од непознатих лица
и сад већ мислим како смрт долази.
Смрт која почиње као сан
пуна којекаквих предмета и смијеха моје сестре.
Младе смо и шетамо
берући дивље купине
цијелим путем до Дамарискоте.
Ох Сузан, вриснула је,
упрљала си нову блузу.
Уста су ми била пуна
тако лијепог сладора
и љупка тамномодра тинта циједила се из њих
цијелим путем до Дамарискоте.
Али што ми то радите? Пустите ме!
Зар не видите да сањам?
У сну ти никад није осамдесет година
•Превео Дамир Шодан
