Жена која пише превише осећа,
све те заносе и знамења!
Као да циклуси и деца и острва
нису довољни; као да нарикача и оговарача
и поврћа није никад доста.
Она мисли да може да упозори звезде.
Сваки је писац шпијун пре свега.
Љубави драга, ја сам та девојка.
Човек који пише превише зна,
све те чини и фетише!
Као да ерекције и конгреси и дела
нису довољни; као да машина и једрењака
и ратова није никад доста.
Од коришћеног намештаја он дрво прави.
Сваки је писац варалица пре свега.
Љубави драга, ти си човек тај.
Никада сами себе нисмо волели,
мрзимо чак и своје ципеле и шешире,
волимо једни друге, вољени, драги мој.
Наше су руке светлоплаве и нежне.
Наше су очи пуне гнусних признања.
Али након што се венчамо,
деца згађено одлазе.
Превише је хране, а нико није преостао
да поједе све то чудно изобиље.
•С енглеског превела Ивана Максић
