Хелено, лепота ми је твоја
налик на древне никејске лађе,
што ношаху, преко мирисног мора,
лутача кроз страх и безнађе
да родну обалу нађе.
Свикоше на лутњу очајним морима
класични лик твој, дивне власи,
бех вођен најадским ти акордима
слави што древну Грчку краси
и велелепности старог Рима.
Гле! у светлу дубоког прозора
од статуе сад стојиш немље!
У руци алем-лампа дремље,
ах! Психо, из далеких простора
те свете земље!
