Спава,
Прохладни пада мрак.
Врх хриди црне
Трне
Задњи румени зрак.
И јеца звоно; –
Боно,
По кршу дршће звук;
С уздахом туге
Дуге
Убоги моли пук.
Клече мршаве
Главе
Пред ликом бога свог.
Ишту… Но тамо,
Само
Ћути распети бог…
И сан све ближе
Стиже.
Прохладни пада мрак.
Врх хриди црне
Трне
Задњи румени зрак.
1904.