Нисам Орфеј међу шљивама
Ни српски кнез поезије
Провинцијски сам песник
Без имена и угледа
Забринут за сутрашњи дан
О, не! Грешите!
Не бојим се за своје сутра
Спокојно чекам кончину
Дарованог ми и дугог жића
Страх ме увелико плави
Као мутне набујале реке
За судбину сутрашњег дана
Стрепим да ли ће овај ишчашени свет
Дочекати свануће, свежину јутра
Или стравичне печурке на хоризонту
После којих ће све утонути
У мрак и бездно ништавила
