Као да сам неко коме светлост смета,по ведром дану не одлазим
на градски трг, где се гомиле гурају.
Држим се зидова, дрвореда и сенки,
и ретких клупа
постављених дуж главног булевара.
Гледам само бесове како се ломе,
а не знам ко је шта,
ни какву заставу изнад себе подиже.
Па ипак, понекад сам и ја вампир
који у летње подне своју
сенку јури, и не сустигне је никада.
