Вичне сунцу и степи – очи,
Вичне сузи у себи – очи,
Зелене – осољене –
Сељачке очи!
Кад бих била обична жена,
Вазда би плаћале за сењак
Баш те – весељкасте –
Зеленкасте очи.
Кад бих била обична жена,
Длан би ми од сунца био сена,
Љуљала бих – ћутала бих,
Оборивши очи.
Прошао је трговчић селом...
Дремају под монашким велом
Смирене – уозбиљене –
Сељачке очи.
Вичне сунцу и степи – очи,
Вичне сузи у себи – очи...
Што дознаше – не одаше
Сељачке очи!
1918
• Препевала Десанка Максимовић
