slike pesnika

Марија Петрових – ВЕТАР ЗАВИЈА



marija petrovih vetar zavija
Ветар завија, звижди много –
није то ништа.
Одлутај понекад срца мога
до пепелишта.

Луто си под месеца светлом
ноћ покоју.
Ниси залуд био поетом, мој
јадни хероју.

Очима не верујем – ти ли,
погружен у сан,
задивио си се Далили
као Самсон несрећан.

Да ли хумци, да ли Далили,
само мени не,
ни случајно мојој сили
никлој из ватре

што букну из пепелишта
срца мога.
Тамо где сам, ветар звижди,
више ништа.

• Препевала Десанка Максимовић



Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта