У сну кушаш борит се са судбином
победит је снагом речи, реченице,
али се повлачиш сама пред собом
у немоћном гневу стежући песнице.
Редак зове у бој, не стрепи пред борбом
пред понижењима не падаш нице,
али се повлачиш сама пред собом
у немоћном гневу стежући песнице.
Душа ти сен мртва. Сметеност некорисна.
Није је требало будити из сна.
Смири се испред немог, последњег бездана.
Души је лакша смрт од мртвих речи,
утеши се, изнад своје хумке непознате,
шумеће трава и ветар певат за те.
• Препевала Десанка Максимовић
