Ти мислиш да ми је живот пун склада,
да је око мене блиских свита,
не мисли тако, не страдај, не страдај,
као у гробу сам сама самцита.
Ти мислиш да у неизвесност сада
залутаћу препуна очајања,
не мисли тако, не страдај, не страдај,
твоју звезду гледам, о њој сањам.
Ти мислиш безначајни случај сазда да
се сједине наша имена,
не мисли тако, не страдај, не страдај,
ја крв сам твоја, ти не можеш без мене.
Ти мислиш о неизбежној, пустој,
досуђеној ми судбини,
не мисли тако – прашина лебди густа,
а тајанствено јасне су неба висине.
• Препевала Десанка Максимовић
