slike pesnika

Марија Петрових – СУДБА



marija petrovih sudba je vrebala sa oba oka
Судба је вребала са ока оба
да ми радост каква не буде дата.
Изгубих пријатеља, мужа, брата,
примајући писма иза гроба.

Према мени пажљива у свако доба
и на нема сам мучења стављена,
а срећа заувек побегла на врата.
Не разумем откуд јој толика злоба

И све то истиха и испод жита
и седећ на крајичку прага, строга, 
старица крај разбијена корита.

А што? – ти рече – Збиља је стара и глуха,
без сећања, вида па и слуха.
Седи, гунђа против судбе и бога.

• Препевала Десанка Максимовић


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза