Растанак дуг ме боли,
већ траје од јесени.
Зашто ли, ах, зашто ли
не долазиш к мени!
Мени од страдања дуга
тешко је на души.
Грех је о невољу друга
друг да се оглуши,
Без икаква зазора
просто ми наврати.
Зашто тугу суморан
у себи држати!
Увреде тешке, давне,
бура је замела.
Пољане су, видиш, равне,
а бели се целац.
• Препевала Десанка Максимовић
