Никад није вито твоје тело
Рука моја млада обавила,
Ни с' у твоју усницу упила
Моја усна икад, чедо бело!
Ти'о вече ко да те донело
Сред анђела са божија крила,
У ма' с' дивно мени појавила,
У ма' дивну вече те однело,
Сам остадо' са сузнијем оком,
Сам ту самцит на свету широком,
Сам са ноћи тавном, ал' без санка.
О, зоро моја, зоро без осванка,
Сунце мило, ал' без бела данка,
На те мислим, душо, без престанка...
