slike pesnika

Бранко Ћопић – СЈЕЋАЊЕ НА УЧИТЕЉА



branko copic sjecanje na ucitelja
Често се сјетим њега, вјечитог потукача,
за оком угашеним будна му искра тиња,
пролази арапске страже и друмске кесеџије
и чује гдје синџир звечи и плаче сиротиња.
А затим пјесму слушам: барјак се пркосни вије
у сјени конопца, коца и криве димискије.

Видим га: путује сјена испод градскога зида,
а горе, на мрку кољу, гавран се јавља, ено,
и мŷчи мỳком глава старога Вујадина;
замире старачко срце у струну претворено.
А сјутра, над гласом птице, у главу крвавог паше,
јекнуће с гусала ријечи хајдучког харамбаше.

Ево га замрлом гором, нигдје живога гласа,
тишина засједе друмске, напетог ороза сива,
и слути слијепи јатак: цикнуће хајдучка диљка,
пусти ће силнички барјак ледином да заплива.
А ноћу, уз трепет струна, слушаће стаза свака
да гора, сурова мајка, храни свога јунака.

Рођеном земљом-робињом варварско копито тутњи,
и ноћ-поплава буја, и нигдје пруге свјетла,
а старац ипак стоји, диже главу и чека,
неће трајати дуго, чуће се позив пијетла.
Срце шапуће надом, а слутње нису варка,
под глувом тмином клија племе делије Марка.

С тобом на срцу, старче, тешке сам ноћи прошао.
Кроз буре, слијепе, вучарне, над нама завитлане,
ти си ми на лŷку запео пјесму, напету стријелу,
крај нас, у строју, и ти си ломио туђинске бране.
И знам, с дједовском тугом пришла би твоја сјена
да сам остао негдје крај зида окрвављена.



Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта