slike pesnika

Ана Ахматова – САН



ana ahmatova sanЗнала сам да си ме снио,
Због тога не заспах ја.
Мутан је фењер вио
Плавет, да ми пут сја.

Ти виде у царском врту
Дворац, бељи но ишта,
Ограде црну црту
Крај звонког степеништа.

Ишо си – без стазе јасне –
И мислио при том:
„Брже, да сан не згасне,
Пре сусрета са њом.“

Стражар крај парадних врата
Викнуо ти је: „Куда!“
Уз шкрипу лед се ломата
И црни вода свуда.

„Језеро – мисао сину –
У њему острво знам…“
И одједном кроз тмину
Угледа плавичаст плам…

У дану, оскудне боје,
Пробудио си се касно
И први пут си моје
Име рекао гласно.

1915.


•Превео Стеван Раичковић


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза