Ви венете, слатке руже,
не носи вас драга сад,
вај, цветајте несрећнику
коме душу ломи јад.
Ја се сетан сећам дана
кад сам био сасвим твој,
и рад првих пупољака
зором хитô у врт свој,
И пред твоје ноге бацô
пуно цвећа, читав жбун,
а пред твојим љупким лицем
осећô се наде пун.
Ви венете, слатке руже,
не носи вас драга сад,
вај, цветајте несрећнику
коме душу ломи јад.
