Када нас варате по сто пута дневно
Владета Вукотић
У поражавајућој слици привидног живљења,
слободе Света и људских права,
невидљива, чудна и подла омча
непрестано лети изнад људских глава.
Невидљива је и дубока јама, у коју
понижену врсту увлаче да умре.
Велика је скривена гробница, други свет,
у ком ће људска врста да труне.
Хватају без реда, исти конопац везује главе,
истим конопцем телима одређују правац,
два по два у редовима покорени стоје.
Лукав је лов, а слобода варка и мамац.
У нас ничије, само своје, обесправљене
људска немилост уперила је прст злочест.
Све је раздељено, одређено и присвојено.
Понижени и осуђени на смрт. Улажемо протест!
