Миклош Радноти – ЖИВАХНИ СТИХ ПОСЛЕ ЖЕТВЕ Лепо је уз звиждук или певушећиобујмити драганину главу костарица што мрмља играјући се самачком која се пред капијом башкариовде стогове разносе по стрњиштудева млађана узвикује трчећи докветар пирка под сукњом тврде сујој бутине а миле косе су јој (љубим их)стог зелени у распеваном наручју мом!16. јануар 1930.•Превод Стеван Молнар Миклош Радноти Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ