Који пут се као твој син осећам
који своју мајку кад се свлачи кришом гледа
и иступивши из огавности доба пубертета
од чудесног призора блиставим очима
у тебе се заљуби.
И видевши твоје тело
у тебе се заљуби.
Који пут као твој син се осећам
кад ме у чело пољубиш
и кад језом грешника
усне ти љубим
јер тако те волим.
Јерт тако те волим
и мени припадаш.
Који пут као твој син се осећам,
необуздан и заљубљено злочест син,
јет токон хладних и грешних ноћи
након наших пољубаца моја глава се
на твојим грудима одмара.
Након наших пољубаца
драга моја мила.
Рајхенберг, 22. мај 1928.
(Љубавни циклус из 1927-28, Песма друга)
•С мађарског превео Илеш Фехер
