и хаљину су брежуљци твојих груди
напели, опустивши полузатвореним очима
твоје лепе руке
на зиду камина грејала …
твоје ноге је светлост ватре
осветлила, краљежница
попут мачке кад се
испред ватре ваља прштала и
скривеним канџама баршунастих
ногу сјајан патос
шкрипећа пара …
и твоје ципеле су се шкрипале
јер и ти си мачка и волим
над твојим грудима напету
хаљину пољубити преко које
мишиће изазивајућа блажена топлина
твога тела ме поплави.
Будимпешта, 28. децембар 1927.
(Љубавни циклус из 1927-28, Песма девета)
