Браункасто сјајан хлеб Осмеха
си грицкала и од распршених мрвица
сјајне, укусне, хитре кугле Смејања месила,
твоје две велике усне су се на цаклини зуба напеле, али
јој
из искривљења је наборано дрво Плача
никло те из једне сићушне пукотине као
да је низ снежнобелог тела Осмеха
крв цурила и твоје очи дрхтавим, устрепталим
пупољцима суза опточивши
између зуба наборана Плач текла
у чијем прозору,
видео сам,
набрекла маја Туге сазревала.
Рајхенберг, 16. јуни 1928.
(Љубавни циклус из 1927-28, Песма седма)
•С мађарског превео Илеш Фехер
