Био сам роб твог мириса,
тако се сагнуо до тебе
као зими туђим, мирисавим
влажним цветовима који
у јапанској вази на столу
једне собе у формирању титрају
те њихов мирис о лету прича.
Твоје усне сам пажљиво, тихо љубио
да ти латице не би отпале
и дуго ми остану,
али залуд, мирис ти је одлетео
и ја о болној успомени
једног парфема сад
на листу папира свирам.
Рајхенберг, 21. фебруар 1928.
(Љубавни циклус из 1927-28, Песма дванаеста)
