Никада нећу бити
Твоје ремек-дело,
Ни сам Бог тако
Није ме извајао.
Ништа у мојој бити,
Ни моје лице, тело...
Пламичак што гасне лако.
Добро је и трајао.
Узалуд.
Никада нећу осванути
Као твоја, као права,
Никад помирити душу
Са твојим жилетима.
Погрешно ћу ланути,
Остајати забадава
Грлећи вазда сушу
У умирућим летима.
Узалуд.
