Збрисани сланом водом
Из два мрка мора
Која су се излила на њих
Јер бејаху чаробни
Умилни, опојни, опасни
Кô ти у мени
Кô ја за њих.
Добила сам моје стихове од песка,
Напојила сам душу
С извора будаласте
Распродаје напева.
Добио си моје биће кô ловину,
Распарчао га по својој рими
И одлазиш с њим
Да тражиш друга мора.